Летња школа у Драганцу: Стварање уз молитву и љубав

Летња школа „Драгана Хребељановић“ одржава се и ове године од 27. јула до другог августа у манастиру Драганац код Новог Брда. Тема радионица из књижевности, уметности, глуме и верске наставе је стварање јер је и Господ створитељ свега на свету, поручују организатори. Додају да је циљ летњег кампа да деца осете хришћанску мисао и препознају своју мисију у свету.    

Петнаесторо деце школског узраста из Београда, Подгорице, Косовског Поморавља али и српских исељеника у Америци борави у манастиру Драганац у оквиру летњег кампа који носи име једне од кћери кнеза Лазара. Осим веронауке и књижевности, деца се уче сликању, певању и глуми.

Душица Филиповић, професорка Факултета савремених уметности,  добар део живота посветила је дечијем стваралаштву и један је од покретача летњег кампа у Драганцу.

„Желимо да децу окупимо и упознамо са животном причом Драгане, рано преминуле кћери кнеза Лазара. Ово је начин да сачувамо њено име од заборава али и да полазницима школе понудимо информације из наше и славне и историје овог краја“, каже Филиповићева.

Циљ је и да се деца са Косова и Метохије повежу са вршњацима из уже Србије, региона али и дијаспоре. Број полазника сведен је на 15 или 20 учесника школског узраста, а одређен је према капацитетима манастира како активности школе не би реметиле монашки мир и распоред.

Душица Филиповић наглашава да ће луткарска радионица и вајарство ове године бити додатне активности.

„У оквиру радионица глуме са децом ће радити монах Христофор и ове године ћемо на крају исте имати луткарску представу“, каже Филиповићева.

Драганац је кроз векове био стециште хришћанског образовања и културе

По предању, српски кнез Лазар Хребељановић Драганац је подигао надомак свог двора у Прилепцу. Чак и у најтежим историјским тренуцима по наш народ, у манастиру је радила школа иако су њене активности често прекиданe упадима Турака и комита.  Данас су нека друга времена али се традиција образовања и ширења вере и  културе наставља.

Духовна летња школа која почиње одмах по манастриској слави Сабора Светог Архангела Гаврила наставак је традиције будући да је у старој згради изнад манстира ранијих година постојала школа, подсетио је бивши игуман, сада владика новобрдски Иларион.

„Важно је да обновимо традицју школства у манстиру у оној мери у којој нећемо реметити манастирски живот и мислим да смо у овом случају то и постигли. Надам се да ће свима бити на помоћ ово дружење које је крунисано молитвом. Овај манастир и постоји због тога што жели да сведочи Господа Исуса Хрста, и то треба да нам буде на првом месту. Подсетићу да и наш патријарх Порфирије говори да, кад је Христ на првом месту одна је све на своме месту“, рекао је на отварњу школе владика Иларион.  

За обнову Драганца Милош Обреновић издвојио 100 царских дуката

Манастир је према предању задужбина цара Лазара из 14. века а истричари се, будући да нема званичних података, позивају на предање.

Са падом Новог Брда под Османлијску власт пострадале су многе хришћанске светиње у овом крају. Тада је срушен и манастир Драганац и све до 19. века престаје живот у њему. Тада народ овога краја пише молбу кнезу Милошу у Београду који одговара потврдно и шаље 100 царских дуката како би се на темељима некадашње светиње поново подигао храм. Храм бива изнова саграђен за три године, у периоду од 1865. до 1868. године. Народ овога краја доживљава храм као духовни центар јер ово је једини живи манстастир у делу косвоско поморавског региона.  

Уз тета Надине песме и бака Радине крофне све је лакше и лепше

Сара Косјерина и њена другарица Ивана Секулић пријавиле су се за радионицу глуме. Обе су из Подгорице и радују се да што су у летњем кампу упознали и разменили контакте са много нових другова. Ирина Милић и њене сестре Николета и Калина дошле су из Америке.

„Овде смо други пут и драго ми је да смо и ове године виделе неке старе другаре али смо упознали и нове“, испричала је Ирина.   

Нада Тасевски – Далматинка коју је љубав одвела у Македонију, а судбина намерила да остатак живота проведе у Шилову крај Гњилана, задужена је за песму али је и помоћ у кухињи бака Ради. Њих две су у паузи између доручка и ручка крај манастриских зидина запевали народну песму Копа цура виноград.

Сви у манастиру старију Новосађанку која је за све госте припремала крофне једноставно зову бака Рада. Укусну посластицу спремала је ове године и за публику ЕГЗИТ-а као и за учеснике Новосадског маратона. Крофне су тако постала њен знак распознавања и надалеко чувене па су и у Драганцу међу децом и монасима постале омиљени специјалитет.

„Нема ту неког посебног рецепта, важно је да тесто не ухвати промаја… да оне нарасту лепо и имају овај прстен по средини“, прича Рада.

Додаје да је љубав најважнији састојак сваког јела.

„Све треба радити с љубаљу и уз молитву… помолим се Господу и крофне с осмехом делим деци“, открива Новосађанка.

Време проведено међу монасима и децом полазницима летње школе у Драганцу пролети за трен. Тек што вас разбуде звона за јутрење, клепала вас већ позивају на вечерњу молитву, између тога се смењују разговори о науци и Богу, а по највише дружење, песма, шала и смех. То је оно што ову школу чини посебном и изнова вуче да овде дођете и како се то у жаргону каже, потпуно се ресетујете…

И. Миљковић