Времеплов

Михаило Лалић

Михаило Лалић, један од најистакнутијих југословенских аутора ратне прозе рођен је 7. октобра 1914. године. Лалићева најзначајнија књижеван дела су: “Хајка”, “Лелејска гора”, “Свадба”, “Зло прољеће”. Био је црногорски и српски књижевник, академик САНУ и ЦАНУ и јунак социјалистичког рада.

Рођен је у Трепчи код Андријевице у сеоској породици од оца Тодора и мајке Стане. Рано је остао без родитеља. Четвороразредну основну школу завршио је у Трепчи, а затим гимназију у Беранама. У јесен 1933. уписао је Правни факултет у Београду где је остао до Априлског рата 1941. године.

Политички се ангажовао и постао члан СКОЈ-а 1935. године, потом члан КПЈ. У пролеће 1938. године као секретар илегалне студентске народне омладине ухапшен је у Београду и остао у истражном затвору (Главњача) и судском затвору (Ада Циганлија) близу шест месеци, а јула и августа 1940. био је у затвору у Андријевици. Оба пута га је Суд за заштиту државе пустио на слободу због недостатка доказа.Пре рата је своје прве радове, песме и краће приповетке, објављивао у новинама „Студент“, „Политика“, „Правда“, „Зета“, „Млада култура” и „Наша стварност”.

После бомбардовања Београда 1941. године отишао је у Црну Гору где га је затекла окупација земље. Учествовао је у припремама устанка, као и у самом устанку. Током лета 1942. заробили су га четници и одвели у колашински затвор.

У затвору је остао од 2. септембра 1942. до 15. маја 1943. године, када је дошла немачка војска и одвела у заробљеништво и затворенике и четнике. После тога је био у заробљеништву у логору Павлос Мелас, поред војничког гробља Зејтинлик. у Солунском округу у Грчкој до краја августа 1944. године, када је побегао из логора и ступио у грчке партизане на Халкидикију, где постаје заменик комесара српског партизанског батаљона. Ту остаје до новембра 1944. када је ова јединица враћена бродом у Југославију.

Почетком децембра 1944. упућен је на Цетиње где је радио у листу „Побједа“, а потом руководио Танјугом у Црној Гори.Од 1946. је дошао у Београд где је радио као уредник у „Борби“, са прекидима до 1955. године. Током 1952. и 1953. боравио је у Паризу. Од 1955. прешао је у „Нолит“ где је био уредник до пензионисања . Од 1965. до смрти живео је као професионални књижевник, наизменично у Београду и у Херцег Новом.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968. Био је члан и потпредседник Црногорске академија наука и уметности од 1973. године. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1986. до 1990, на ту позицију изабран је на Тринаестом конгресу СКЈ.

Умро је у Београду 30. децембра 1992. године.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close