Mina Karadžić

Mina Karadžić, slikar i pesnik, kćerka Vuka Stefanovića – Karadžića i supruga Alekse Vukomanovića, prvog profesora književnosti na Liceju u Beogradu rođena je 24. jula 1828. godine.

Među njenih pedesetak sačuvenih slika, mahom portreta, ističu se „Autoportret“, „Crnogorac sa kapom“, „Mladi Crnogorac“, „Devojka sa vinovom lozom“. Prevodila je na nemački jezik srpske narodne pripovetke i poslovice i objavila ih u Berlinu 1854. Štampala je uspomene na Branka Radičevića i ostavila zabeleške s puta po Srbiji.

Rođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge poznate ličnosti srpske kulture toga doba, prijatelji i saradnici njenog oca: Branko Radičević, Đuro Daničić, prota Mateja Nenadović, Njegoš, knez Mihailo Obrenović, Stevan Knićanin, slikari Uroš Knežević, Aksentije Marodić, Steva Todorović, Dimitrije Tirol, patrijarh Josif Rajačić, crnogorski knez Danilo,… kao i Jakob Grim, istoričar Leopold Ranke, Pavel Šafarik, ruski naučnik Sreznjevski, i mnogi drugi. Osim nemačkog jezika naučila je rano francuski, a potom i italijanski, od 15. počela je da uči srpski, a od 19. godine engleski jezik. Išla je na časove klavira i slikarstva. Časove muzike držao joj je Gustav Grosman. O njenom obrazovanju brinuo se i Jernej Kopitar, koji joj je poklanjao knjige nemačkih, francuskih i engleskih pisaca.

Mina je vredno učila – najpre crtanje, kod kapelana Jozefa Pfajfera, a sredinom 50-ih godina nastavila je usavršavanje u ateljeu Fridriha Šilhera, zatim kod živopisca Grubera. Svome ocu je pomagala kao sekretar u poslovima i pratila ga na putovanjima. Putujući sa ocem, posetila je galerije u Veneciji (1847.), Berlinu (1849. i 1854.), Drezdenu (1854). Želela je da se usavršava u Petrogradu, ali nije uspela da dobije stipendiju.

Sa tridesetak godina već je ušla u Kukuljevićev „Slovnik umjetnikah jugoslavenskih“, nedugo zatimo i u Vurcbahov (nem. Constantin von Wurzbach) „Biografski leksikon“, a početkom 20. veka našla se među 216 znamenitih Srba u delu „Znameniti Srbi XIX veka“ Andre Gavrilovića.

U maju 1858. godine sa majkom i ocem, doputovala je brodom iz Beča u Zemun. U Beogradu je prešla u pravoslavnu veru i dobila ime Milica. Udala se za siromašnog bratanca kneginje Ljubice, profesora književnosti na beogradskom Liceju Aleksu Vukomanovića (1826—1859). Venčanje je bilo u Sabornoj crkvi 18/30. maja 1858. godine. Aleksa je umro krajem 1859. posle godinu i po dana braka, bio je oboleo „od očiju“. Imali su sina Janka, koji je vaspitavan u ruskom kadetskom korpusu – za oficira. Mina i Janko su krajem septembra 1860. godine iz Beograda otišli u Beč. Posle nekog vremena umro joj je i otac Vuk (1864). godine. Zatim se više godina brinula o teško bolesnoj majci Ani. Ana Kraus (1798—1876) je 1868. godine imala moždani udar, od koga joj se oduzela desna strana i moć govora, Mina je negovala do kraja života 11. avgusta 1876. godine.

Sin Janko je imao nepuna tri meseca kada je 1859. godine ostao bez oca. Niže škole je učio u Beču, da bi zauzimanjem ruskog prote Rajevskog i Srba iz Beča otišao je u Rusiju na školovanje. Upisao se u „Paženkor“ u Petrogradu, odakle je 1876. došao kao dobrovoljac u Srbiju, i učestvovao u srpsko-turskom ratu gde je dobio medalju za hrabrost. Vratio se potom u Rusiju, gde je umro 1878. godine. Ovim događajima dodaje se i smrt njenog brata Dimitrija Karadžića (1836—1883) u Petrogradu. Posle toga Mina je ostala kao jedini potomak Vuka Karadžića, i sa njom je 1894. godine ugašena Vukova loza.

Povezani članci

Back to top button