Мира Бањац

Првакиња српског позоришта и филма Мира Бањац, рођена је 4. новембра 1929. године.

Глумица је једном рекла да је брак између њених родитеља склопљен, а да се они нису ни познавали — он, потомак српских исељеника у Сједињене Америчке Државе, који не говори српски — она, девојка из скромне војвођанске породице, која не говори енглески. Када је Мира имала само четири године, отац се вратио у Детроит, а мајци и њој послао карте да му се придруже, које оне, на наговор Мириних ујака, никада нису искористиле. Када је почео Други светски рат па су се границе затвориле, Мирина мајка, која је радила у фабрици шећера у Београду, четири године није видела своју ћерку са друге стране Дунава. Девојчица је одрастала уз баку и тетку са очеве стране.

Припада првој генерацији глумаца која је завршила Позоришну школу у Новом Саду (1950) у класи Јурија Ракитина. Уз краће ангажмане у позориштима у Сремској Митровици  и Народном позоришту у Бањој Луци радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду. Године 1970. прешла је у Београд и постала члан Атељеа 212. Такође, бавила се и педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду.

У каријери дугој 70 година одиграла је око 300 улога. Ликове жена из народа, своја најуспелија глумачка достигнућа, најчешће обогаћује својеврсним хумором. Сарађивала је са највећим српским и југословенским редитељима, и играла са највећим глумачким именима.

На великом екрану остварила је више улога за памћење, посебно у остварењима као што су: Чувар плаже у зимском периоду, Широко је лишће, Салаш у Малом Риту, Варљиво лето ’68, Балкански шпијун, Лепота порока, Нож, Буре барута, Сељаци, Оптимисти, Кад сване дан, Мамарош, итд. Телевизијска публика памти је по улогама у ТВ серијама Марија, Породично благо и Вратиће се роде и Бела лађа,где тумачи лик Розалије Михајловић познате врачаре.

Добитница је највећих еснафских награда и признања, као што су: Добричин прстен, Велика Жанка, Златни ћуран, Награда Павле Вуисић, Стеријина награда, Пулска арена и др.

За време Другог светског рата била је годину дана у Првој пролетерској бригади.

Јована Стефановић је написала књигу „Мирјана Мира Бањац – једна једина“, посвећену Мири Бањац као добитници Нушићеве награде.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button