Причa из Гојбуље: Арам је узимати туђе…

Гојбуља је мало село, једно од три у општини Вучитрн у којима још увек има Срба. У поптупном албанском окружењу овде опстаје тридесетак српских домаћинстава од стотину, колико их је пре рата ту живело.

Готово заборабљени, ови људи су недавно поново доспели у жижу јавности када су медији пренели информацију да је такозвана косовска полиција привела директора основне школе који је код себе имао печате установе у којој ради. После саслушања диретор је пуштен, а печати су му одузети.

Поводом инцидента огласила се и Канцеларија за Косово и Метохију. Петар Петковић је изјавио да је приштински премијер Аљбин Курти кренуо у обрачун са српским школама које би да затвори, а децу остави без права на образовање.

Гојбуљу смо обишли недавно и забележили причу преосталих Срба који говоре да је оно о чему су медији недавно известили само један вид притиска и да их на терену има још.

Годинама су и Срби и Алабнацима на Косову живели једни поред других трудећи се да у тешким али и у временима благостања пазе на оно што је харам или арам.  Добро су познавалили значења старе турске речи која представља неку врсту клетве. Онај ко је изговори поручује да у томе што је некоме урадио или одузео неће наћи срећу. Тако је, било некада, а онда се све променило, па за реч и обичаје више нико не мари, причају Срби из Губљље код Вучитрна. Ово су кажу, за њих најтеже деценије живота и борбе да опстану ту где су рођени, сачувају своја имања и одоле разним притисцима и искушењима која им се намећу.

За администрацију у Приштини и локалну власт у Вучитрну село и његови житељи су невидљиви, али им је њихова имовина и те како примамљива о чему сведоче Братислав Костић, учитељ у пензији  али и  Бранка Миловановић која је добрано закорачила у девету деценију и једна је од најстаријих српкиња у селу.

Документарну репортажу АРАМ послушајте овде: