S verom da će sutra biti bolje nego danas, čuvari narodne tradicije okupili se u porti prištinskog hrama

Manifestacija „Čuvari tradicije“ okupila je u nedelju 3. maja u Prištini Srbe iz svih krajeva Kosova i Metohije ali i one iz centralne Srbije i regiona. Za tradicionalnu igru i pesmu, prikaze narodnih rukotvorina i trpezu, na kojoj je počasno mesto pripadalo obrednim hlebovima kao izvoru života ali i ostalam tradicionalnim jelima, vladalo je veliko interesovanje.  Prvi put posle mnogo godina porta crkve Svetog Nikole bila je mala da prihvati sve učesnike ali i posetioce.

Dok iz hrama dopire heruvimska pesma liturgije koja je u toku, u porti se sve šareni od raznobojnih ćilima, čaršfava ali i marama izvezenih tradicionalnim kosovskim vezom. Počasno mesto odvojeno je i za tkanice i bošče kao i ostale delove nošnje sa centralnog Kosova.

Miris pogače, proje, kosovske pita i drugih jela koje su ovdašnje domaćice pripremile mamio je pod trem u crkvenoj portu gde su ove đakonije čekale da budu poslužene posle liturgije.

Sve ovo čini bogatvo srpske kulturne tradicije ali i neku vrstu scenografije za program „Čuvari tradicije“ koji već treći godinu održava u starom delu Prištine, kraj hrama Svetog Nikole, koji je zapaljen i porušen u pogromu 17, marta, ali na sreću i obnovljen.

„Današnji dan nas je draga braćo i sestre okupio jednim povodom, a to je da u organizaciji Udruženja žena centralnog Kosova „Tradicija kroz vekove“ organizuje se ova manifestacija obrednih hlebova u Prištini da bi na neki način i kroz hleb koji nas je uvek i održao i očuvao, kako i u molitvi Oče naš stoji – hleb naš nasušni daj nam danas, ne samo telesni već i duhovni hleb koji nas čuva i održava i mi obitavamo i na ovakvim mestima gde je i najteže. U ovim danima kada je za naš narod svuda izuzetno težak period, tako i ovde, mi koji smo u Prištini u tu živimo i obitavamo, nije lako ali uz Božju pomoć uvek se nadamo i u Boga verujemo da će ono sutra koje svanjava biti bolje od prethodnog dana“, rekao je u besedi prištinski paroh Staniša Arsić vidno radostan što su i crkva i porta bile pune vernika.

Rodila se i ideja da se umesto uoči Nikoljdana program „Čuvari tradicije“ održava na Spasovdan u Prišitni budući da je nekada to bila gradska slava.

Obredni hlebovi, hrana za telo i dušu

Da ne trpezi bude i 16 vrsta obrednih hlebova, ali i pita i kolača i ostalih đakonija za sve goste, pobrinule su se vredne domaćice iz udruženja „Tradiciojm kroz vekove“ koje vodi Danijela Simonović.

„Dobro mi došli, zahvalna sam svima koji su danas došli da podrže nas koji smo ostali, ne samo u na Kosovu i Metohiji već i u našem gradu kako bismo sačuvali tradiciju na pomen svim našim precima i na zdravlje potocima“, rekla je Simonović   

Na terenu se pokazalo da se narodna nošnja, pesma i igra najbolje čuvaju u Kosovskom Pomoravlju što su i dokazali članovi Kulturno umetničkih društava „Jovan Kojić“ iz Vrbovca i „Manasija Conić“ iz Gornjeg Kusca kao i članovi KUD „Mladost“ iz Donje Gušterice ali i etno grupe „Kosovke“.

Podrška iz ostakta Srbije: Ovde je najveći putir Hristov!

Gradu kome i posle 26 godina fali 40 hiljada prognanih Srba podrška je stigla od gostiju iz ostatka Srbije, iz prestonice i Sremske Mitrovice.

„Sa organizatorima smo se upoznali na Sajmu turizmu u Beogradu i imali smo priliku, ispred Privredne komere Srbije da ih ugostimo i da vidimo samo deo kulturne baštine što su doneli na Sajam i onda sam ja izražio želju zajedno sa Danijelom, da dođem na ovaj dan“, otkriva Dejan Milosavljević, predstavnik nacionalne Asocijacije za stare umetničke zanate iz Beograda.

Dragan Božić iz Sremske Mitrovice je na Kosovo i Metohiju dolazio u više navrat ali je u Prištini, kaže, prvi put.

„Drago mi je da ova proslava sledeće godine bude na Spasovdan i nadam se da ću i tada doći jer Centralno Kosovo je centralni izvor naše duhovnosti. Ja sam se dosta puta pričešćivao baš ovde, jer ovde je najveći putir Hristov – Kosovska bitka i prolivena krv kosovskih junaka, i svaki put kad dođem ovde ja kao da sam stigao u Jerusalim“, otkriva Božić.

Stihove su kazivali i pesnikinja Dragica Radojević iz Beograda u Đurađ Petković uz Jažica sa Šare.  

Nazdravivši rakijom iz buklije, kako običaj i nalaže, domaćini su izlomili pogaču, struganu kosovsku.

Prikazn je i običaj pozivanja na svadbu. Kondir ispunjen vinom kitio se, bosiljkom i mladim prolećnim cvećem, vezenom maramom, srmom i đerdnom, dok se iz kuće mladoženje ispraćao se pesmom „Oj ubavo i devojko“. Istom pesmom dočekivala se i mlada, ali i svatovi posle čega bi svrkrva povela kolo igrajući sa ukrašenim sitom u rukama. U isto kolo uhvatili su se i gosti, a ispred prištinske crkve ponovo su odjeknule reči pesama: Anđelin devojče i Cveto kalušo.

Sa predaka na potomke, sa potomaka na njihove i tako redom, sa kolena na koleno naš narod je čuvao od zaborava običaje, pesme i tradiciju. Vekovi su se nizali, vremena menjala, a iskustvo je pokazlao da se tradicija nabolje i  najviše čuvala i očuvala tamo, gde su sužnji o slobodi najlepše pevali.  

I. Miljković