Савезничко бомбардовање Београда разорније од нацистичког

На православни Васкрс, 16. априла 1944. године Београд је у Другом светском рату бомбардовала савезничка америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Нијемци сместили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему „тепиха“, широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника.

Савезничка бомбардовања Београда на Ускрс, 16. и 17. априла, 1944. године спроведена су у оквиру англо-америчких стратегијских ваздушних напада војних циљева у непријатељској позадини, у намери да се што више ослаби војна моћ нацистичке Немачке пред одлучујућу битку за ослобођење Европе.

Главну улогу у тим акцијама имале су ваздухопловне снаге америчке 15. армијске групе које су крајем 1943. године стациониране на југу Италије за задатком да врше мисије на Средоземном сектору, од јужне Француске до Грчке.

Почетком 1944. године примаран задатак тих снага био је масовно уништавање индустријских објеката, саобраћајне инфраструктуре и нафтних поља (у Румунији), а посебно оних фабрика које су радиле за потребе главног постројења за израду немачких авиона типа „Месершмит“ у Винер Нојштату у близини Беча. У складу с тим, током марта и априла 1944. године предузета су интензивна бомбардовања у Мађарској и Румунији.

У оквиру ових акција, Београд (са Земуном) је бомбардован као секундарни циљ. Услед лоших временских услова било је неизводљиво напасти првобитно одређене објекте у Румунији, због чега је план промењен и као мета је одређен Београд. Ударну силу чиниле су америчке ваздухопловне јединице из базе у граду Фођи на југу Италије, са авионима типа Б-17 („летећа тврђава“) и Б-24 („Либератор“), чији је број износио више стотина.

Напад је извршен са велике висине по систему „тепих бомби“, а међу најважнијим метама су били (некадашњи) аеродром код Бежаније, индустријски објекти авио индустрије, мост на Сави и железничка инфраструктура.

У бомбардовањима 16. и 17. априла на простору Земуна погођени су разни објекти, међу којима и фабрике авиона „Икарус“ и „Змај“, прецизне механике и авио инструмената „Телеоптик“, текстила „Данубијус“, железничка станица и аеродром, док су у Београду оштећене фабрика авиона „Рогожарски“ (у Кнез Даниловој улици), хартије „Вапа“, штофова „Влада Илић“, пивара „Вајферт“, „рафинерија“ на Чукарици, Главна железничка станица, железничке станице на Топчидеру и Раковици као и бројни други објекти.

Због тадашњих лошијих техничких могућности у погледу прецизности бомбардовања, велике висине са којих су бомбе бацане и система „тепих бомби“, Београд је претрпео огромна разарања и материјалну штету —као и приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године.

Погођена је зграда породилишта у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената), Палата Албанија, Технички факултет, Студентски дом, зграда Поште 2, Бајлонијева и Каленић пијаца, стамбене зграде око фабрике Рогожарски, црква Александра Невског, више болница и зграда хуманитарних установа као и многи други објекти. Оштећени су водовод, канализација и електрична мрежа.

Број погинулих је, такође, био велики. Према појединим изворима, поред војних жртава страдало је и 1.160 цивила, док су каснија истраживања, ограничена искључиво на документацију београдских гробаља, потврдила страдање 668 становника Београда. Број поуздано евидентираних цивилних жртава у Земуну износи 154, док је у логору Сајмиште, погођеном 17. априла, погинуло и рањено више стотина логораша.

Бомбардовања Београда извршена су током априла 1944. године још 2 пута, а до ослобођења града још 8, укупно 11. Упркос чињеници да су мета савезничких напада били војни циљеви, сам град и његово становништво били су у овим акцијама изложени великим страдањима. Ваздушни напади на Ускрс 16. и 17. априла 1944. године били су том погледу посебно разорни и сврставају се међу најтрагичније догађаје у историји Београда током Другог светског рата.