Вук Врчевић

Сакупљач народних лирских песама и сарадник Вука Караџића, Вук Врчевић рођен је 22. фебруара 1811. Године у Рисну.  Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига.

Вук Врчевић се родио у Рисну од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ , па је прво образовање (италијански језик и математику) Вук добио је од свог оца. Као дечак је радио и помогао оцу у општинској писарници. После једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је немачки језик.

Нови црногорски владика Петар II Петровић Његош му је понудио посао владичиног писара на Цетињу, али Врчевићу родитељи нису дозволили да ступи у владичину службу.

Упознао се са Вуком Караџићем 1835. приликом Караџићеве посете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Караџићем на сакупљану народних лирских песама. Био је трговац, општински писар и учитељ у Будви, Грбљу, родном Рисну и Котору. Године 1836. Вук Врчевић је на позив владике Његоша дошао у манастир Маине где је преписивао Његошево дело „Свободијаду“ које је Његош намеравао посветити руском престолонаследнику Александру.

Своје прво дело Вук Врчевић је штампао 1839. године у Српско-далматинском магазину. Године 1852. Вук Врчевић на Цетињу је постаo секретар књaзa Данилa Петровићa. Поред секретарског посла, књaз Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик.

Врчевић је од 1855. до 1861. радио у Задру код гувернера Лазара Мамуле. Од 1861. године постављен је за аустријског вицеконзула у Требињу. Сарађивао је са Луком Вукаловићем за време буна у Херцеговини. Био је сарадник новина Црногорац и Глас Црногорца. Послије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у Дубровник до краја живота. Умро је 1882. године у Дубровнику.

Врчевић је био почасни члан Српског ученог друштва од 16. фебруара 1868. године, витез црногорског ордена књаза Данила I и ордена аустријскога Фрање Јосифа.