Vulkanizer iz Donje Budrige: Dobrom majstoru posao ne manjka

Nebojša Stojanović iz Donje Budrige kod Gnjilana živi od socijale i onoga što zaradi u svojoj vulkanizerskoj radnji. Četvoročlana porodica uskoro će dobiti novog člana, a domaćin je odlučan u nameri da za sebe i svoju decu izgradi budućnost u rodnom kraju.

Ukoliko vam se desi peh da negde oko Gnjilana izbušite gumu na automobilu, jedina dva srpska vulkanizera, koja rade u okolini, nalaze se u selima Parteš i  Donja Budriga. Meštani kažu da je bio još jedan u obližnjem Pasjanu, ali da je prestao sa radom. 

• 

Nebojša Stojanović se od rata na ovamo bavi krpljenjem, zamenom i balansiranjem svih vrsta guma. Staru ćerpičaru pretvorio je u radionicu, izbio zid kako bi radnja bila okrenuta ka glavnoj ulici u selu i skromno, belom bojom ispisao originalni naziv firme: Cepi – lepi.

Na vreme je, kaže shvatio da je za uspešan biznis bitan i marketing, on ume da radi ali i reklama mora da bude zvučna.

• 

„Oni cepaju, a ja lepim i dok je tako biće posla“, priča Nebojša kroz smeh dok otključava vrata radionice i uvodi nas u prostoriju ne veću od 9 kvadrata. U njoj je smestio sve što mu je potrebno za rad.

„Ovo što vidite sve sam sam kupio, malo po malo, kako zaradim koji dinar, tako kupim alat, jer bez alata ne možeš ni da radiš kako treba“, priča u jednom dahu majstor:

„Kad bih imao malo više para prvo bih kupio mašinu za ove velike traktorske gume – nastavlja priču – ovo je poljoprivredni kraj, ljudi voze traktore, idu na oranje, iscepaju gumu, ja im sredim to, ali mi treba dosta vremena, ovako sa tom mašinom bih ubrzao i olakšao sebi posao“.

Skromna je zarada od ovog posla, ali budući da je u okruženju radi još samo jedan srpski vulkanizer, može da se zaradi.

„Dođu mi u toku nedelje dvadesetak automobila. Zamena gume je jedan evro, toliko je i balansiranje i to mi je zarada od 10 – 15 evra u toku nedelje“, ne žali se Nebojša.

S druge strane radionice ulazi se u dvorište u kome se nalazi mala, ali s ukusom uređena porodičan kuća.

Dočekuje nas Nebojšina supruga, a iz kuće su ubrzo istrčaše pred nas i tri ćerke, sve lepša od lepše.

• 

Stojanovići živi od socijale, dečijeg dodatka, onoga što se zaradi u vulkanizerskoj radnji i ne žale se.

„Skromni smo, devojčice slušaju, dobri su đaci, a na putu je i četvrto dete – kaže Nebojša i dodaje – gde ima za tri ima i za četiri, daće Bog!“

Nebojšin brat Nenad Stojanović ima četvoricu sinova i sveštenik je u Hramu Svetog Save u južnoj Mitrovici, otkriva nam ponosno domaćin i u šali dodaje:  bogata je ona kuća gde je mnogo dece, jer para i dece nikad dosta!

Ivan Miljković